DUNAVSKI INTERNACIONALNI SEMINAR, 2 APRILA 2015, NOVI SAD

Drugi dan seminara, 02.04.2015. započela je temom Bezbednosti i spoljnih poslova u Dunavskom regionu, gde su učesnici imali priliku da se upoznaju sa pitanjima bezbednosti, kao i mogućnostima osnaživanja međuregionalne saradnje između zemalja u Dunavskom regionu.

Tokom drugog dana seminara organizovane su dve panel diskusije, gde su panelisti bili državni zvaničnici, predstavnici nacionalnih i internacionalnih institucija, kao i privatnih preduzeća.

Panel sa temom “Nauka, obrazovanje i kultura u Dunavskom regionu” održan u Kulturnom centru Novog Sada sa početkom u 11h. Učesnici panela ukazli su na brojne mogućnosti za razvoj mladih naučnika, kao i kulturne karakteristike Dunavskog regiona. Direktor kulturnog centra ugostio je na panelu Pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj, predstavnike istraživačke stanice Petnica, kao i predstavnike Univerziteta u Novom Sadu, koji su diskutovali o trenutnim prilikama i mogućnostima za budući razvoj akademske zajednice. Takođe, učesnicima seminara su pružene informacije o kulturnom identitetu naše zemlje, što će im omogućiti da kroz komparativnu analizu prepoznaju sličnosti i razlike sa kulturnim karakterstikama drugih zemalja Dunavskog regiona. Kroz izlaganja relevantnih govornika, učesnici su imali priliku da upotpune svoja znanja o kulturnim kapacitetima naše zemlje i da kroz koordiniranu diskusiju dobiju odgovore na pitanja koja ih interesuju. Govornici, koji su izabrani da učestvuju u ovoj diskusiji, su eksperti u svojim oblastima i kompetentni su da učesnicima seminara predoče rezultate svojih intelektualnih i profesionalnih zalaganja.

Panel pod nazivom „Ekonomski i privredni potencijali Dunavskog regiona” se održao u prostorijama Regionalne Privredne Komore Vojvodine, gde su se predstavniku Regionalne Privredne komore Vojvodine, gospodinu Milanu Stojanovu, pridružili Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu gospodin Branislav Bugarski, gospodin Peter Langer ispred grada Ulm i predstavnik Grada Novog Sada, član gradskog veća za privredu, gospodin Goran Sečujski. Panelisti su razgovarali o ekonomskim razlikama u regionu, kako premostiti razlike između razvijenijih i nerazvijenijih zemalja regiona i o mogućim oblicima saradnje. Istaknuti i stručni govornici su na najbolji način predstaviti izazove regionalne ekonomije i moguće načine da se dostigne ekonomski napredak kojima region teži. Učesnici su imali priliku da čuju iskustva iz prakse i primere iz bogate karijere panelista.

Nakon toga usledilo je stručno predavanje o Istoriji Dunavskog regiona, koji je održao profesor sa Filozofskog fakulteta, dr Zoltan Đere. Profosor Đere je učesnicima predočio informacije o tokovima istorije regiona, o istorijskom nasleđu Habzburške monarhije i njihovog uticaja na razvoj kulturnog i istorijskog identiteta regiona. Kao što je poznato, Habzurška monarhija je na istoriju Evrope imala značajan uticaj i na njenoj mapi je ostavila neizbrisiv trag. Uticaj Habzburške monarhije nije evidentan samo u političkom smislu, nego i u umetničkom, demografskom, antropološkom, etnološkom, arhitektonskom. U okviru ovog predavanja, imali smo priliku da saznamo i neke nepoznate činjenice o ovim značajnim istorijskim akterima.

Interkulturalno veče koje je usledelo, doprinosi razmeni iskustava između učesnika, kroz predstavljanje zemalja učesnika, njihove tradicije i kulture, sa ciljem što boljeg upoznavanja sličnosti i razlika u Dunavskom regionu.

Mladim I talentovanim ljudima treba dati šansu

U okviru „Dunavskog internacionalnog seminara“, koji se od 1. do 4. aprila održava u Novom Sadu,u Kulturnom centru Novog Sada održana je panel diskusija „Kultura, obrazovanje i nauka u Dunavskom regionu“ na kojoj su govorili Dragica Koldžin iz Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, direktor Istorijskog arhiva Novog Sada Petar Đurđev, direktor Fonda "Petnica" za razvoj naucnog obrazovanja mr Nikola Božić i direktor Kulturnog centra Novog Sada dr Andrej Fajgelj. Učesnici četvorodnevnog seminara su postdiplomci iz Austrije, Nemačke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Srbije, koji su u toku diskusije saznali nešto više o kulturi, obrazovanju i nauci u našoj zemlji, i zašto su ove stvari važne za društvo u celini.

Dragica Koldžin je rekla da se Novosadski univerzitet sastoji od 14 fakulteta od kojih su neki u Subotici, Zrenjaninu i Somboru. Kako je istakla, Novi Sad ima i veoma lep Studentski kampus, u kome se nalaze gotovo svi fakulteti, na kojima ima blizu četiri hiljade profesora među kojima ima i stranaca.

-Novosadski univerzitet ima ulogu koordinatora u sedmom prioritetu Dunavske strategije, a naš plan, u okviru strategije, je bio da prepoznamo kapicitete svih država dunavskog regiona, kako bi definisali i izmerili naše kapacitete u odnosu na druge. Imali smo ideju da učinimo poseban napor kako bi razvili specijalističke strategije, u regionu i kod nas, kao i da podstaknemo „cirkulaciju mozgova“, tačnije, razmenu studenata i profesora-dodala je Koldžin.

Ona je rekla i da je veoma svesna problema „odliva mozgova“, i da se oni trude da to spreče, motivišući pojedince davanjem stipendija, poput programa „Prva šansa“ koji omogućava mladima da rade na raznim projektima. Takođe, tu je i sufinansiranje naših istraživača, koji žele da se iz inostranstva vrate u Srbiju, kako bi ih privukli da ovde uče i rade.

Petar Đurđev je spomenuo jednu od rečenica iz čuvenog romana Džordža Orvela „1984“ koja glasi: „Onaj koji kontroliše prošlost, taj kontroliše i budućnost“, objasnivši da je to istina jer nam znanje iz prošlosti pomaže da stvorimo bolju budućnost. Ako se potrudimo da nešto naučimo iz prošlosti, kako je rekao, i uspemo da arhivsku građu implemantiramo u razne sfere, pronaćićemo mnogo interesantnih činjenica koje će nam pomoći da unapredimo obrazovanje.

Nikola Božić je rekao da je Istraživački centar Petnica osnovan pre 33 godine i da je on orijentisan ka nadarenim mladim ljudima koji su zainteresovani za nauku. U Centru uče mladi iz cele Srbije, i iz zemalja nekadašnje Jugoslavije.

-U poslednje tri decenije kroz naše programe je prošlo 50 hiljada učenika i studenata i veoma smo ponosni na to. Naše programe realizujemo u saradnji sa raznim univerzitetima i institutima, pa tako okupljamo skoro dve hillade mlađih i starijih naučnika iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Makedonije i Crne Gore. Nakon svih ovih godina naša „mreža“ se prostire širom sveta, pa tako neki od naših “đaka” sada rade na prestižnim svetskim univerzitetima. Što se prisutva nauke u medijima i, uopšte, među građanima tiče, mislim da su ljudi vrlo zainteresovani da čitaju naučne publikacije, ali je problem što nemamo dovoljno novinara koji su specijalizovani za ovu temu. Drugi veliki problem je što naš obrazovni sistem nije spreman za 21. vek, koji je vek znanja i informacija, i to su glavne stvari na koje treba da obratimo pažnju. Potencijal mladih za nauku u ovom regionu je velik, i jako je važno tim ljudima omogućiti da budu „mobilni“, jer ih kroz takvu vrstu regionalnih projekata možemo okupiti kako bi radili zajedno-dodao je Božić.

Andrej Fajgelj je naglasio je da mu je veoma drago što je Kulturni centar Novog Sada jedan od partnera koji su podržali ovaj seminar, jer su ovakva događanja ključ zadržavanja talentovanih mladih ljudi u regionu. Ovakvi seminari, kako je dodao, motivišu ljude da promene nešto, a to je ono što je svojsvetno mladima.

-Zato i govorimo o „odlivu mozgova“, jer nam neće biti toliko žao ako najgori odlaze iz zemllje, koliko će nam biti žao ako to prvi učine najbolji i najtelentovaniji. Kako bi to sprečili, ljudima treba dati šansu da nešto urade. Ako bi ovakvih događanja bilo više mislim da bi više ljudi ostalo ovde ili razmotrilo da se vrate.- istakao je Fajgelj.

On je, govoreći o Novom Sadu i njegovoj kandidaturi za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine, rekao da je Novi Sad bio i ostao multikulturalni grad, što je danas veoma redak slučaj u Evropi. Imati autohtoni i održivi multikulturalni grad gotovo tri veka veoma je retka stvar, i to je nešto što Novi Sad može da ponudi Evropskoj uniji. Naravno, kako je rekao, mi imamo još mnogo značajnih i lepih stvari, zbog kojih smo ponosni na našu kulturnu tradiciju. Potencijal koji imamo, kako je dodao, moramo iskoristiti na pravi način, pojačati ga i iznaći nova rešenja za neke probleme.

Dunavski internacionalni seminar ima za cilj da tokom četiri dana poveže 25 mladih istraživača, studenata master i doktorskih studija, kao i postdiplomaca iz različitih zemalja Dunavskog regiona i sa različitim radionicama i predavanjima ukaže na brojne mogućnosti i opcije u Dunavskom regionu.