Prvi dan Dunavske prolećne škole

Prvo predavanje u okviru prvog dana Dunavske prolećne škole održao je prof. dr Pavle Sekeruš, sa Filozofskog fakulteta. Njegovo predavanje bilo je o konceptu makro regiona, istoriji makro regiona i kako su organizovani u Evropi. On je govorio o strategijama makro regiona EU i posebno o strategiji Dunavskog regiona. Dunavska strategija je usvojena u 2011. godine, a podeljena je na četiri stuba - Povezivanje regiona, zaštita životne sredine, gradnja prosperiteta, jačanje regiona i sadrži jedan horizontalni prioritet. Pored toga, on je pomenuo 12 prioritetnih oblasti i institucija koje su odgovorne za sprovođenje strategije. On je ukazao na vodeće projekte prioritetne oblasti 7 koja se zove Društvo znanja (DRRIF, DREAM, Danubius, DANUBE : FUTURE, Dual education, H.I.N.O.). Nakon toga, on je predstavio aktivnosti Joint Research Center-a i kako ova institucija funkcioniše.

Drugo predavanje programa predstavila je dr Biljana Lungulov, sa Filozofskog fakulteta. Njena specijalnost je pedagogija i predstavila reforme visokog obrazovanja u Dunavskom regionu. Ona je predstavila Bolonjski proces, kada je počeo, šta je bio cilj i kako napreduje. Ona je govorila o kriterijumima koji definišu kvalitet obrazovanja. Nakon toga, učesnici su razgovarali o konceptu kvalitetnog obrazovanja i šta visoko obrazovanje znači za njih. Glavni cilj ovog predavanja je bio da se utvrdi šta je produkt obrazovanja i šta student generalno očekuju od visokog obrazovanja. Ona je pokazala učesnicima rezultate statističke analize istraživanja u vezi sa ciljevima studenata u Srbiji i šta oni očekuju da će ostvariti upisom na fakultet. Učesnici su potom radili malu vežbu - rangiranje profesionalnih kompetencija u odnosu na to koliko su značajne za njihov posao. Na kraju, učesnici su razgovarali o Bolonjskom procesu i da li je to uspešan projekat.

Popodnevna sesija počela je sa predavanjem Ivane Knežević, iz Color Press Group-e i Darije Kustudije iz Radio televizije Vojvodine. One su predstavile medijsku situaciju u Srbiji i regionu. Govorile su o digitalizaciji televizije i kako je taj proces doneo slobodu izbora za gledaoce. Nakon toga, naglasile su da pisani mediji ne uživaju poverenje stanovništva. Mediji koji su najviše u upotrebi su televizija i internet. Međutim, neki ljudi imaju prilično ograničen pristup internetu, jer nisu razvili računarske veština, ili imaju ograničen pristup kompjuterima. Nakon predavanja, učesnici su imali vremena za grupni rad, koje su iskoristili da osmisle svoje projekte.